Кад ме мајка под цкладом роди
над Урвинама
у њих ме пови вид
њиховим неботиком
освјешта зјенице,
па куд год крочим
сретнем Тали
у сну и на јави;
у себи их носим
узносе ме
и кад их видим
и заборав кад их скрије.
Име им срећу значи
Морача им корјен залива
брда и узбрђа
преко њих
небо дотичу
мени га дарују
што бродим
водом и гором
и небоходим,
морачком сретнику
у првом земном крику
и у видику Безграничног!
Име које срећу зрачи
Вјечним Сретењем зрачи...
Песма је објављена у збирци „У јагњету је спас“, Октоих, Подгорица, 1996. Написана је 1991.