Књига на 200 страна Б5 формата, обрађује планине са територије Црне Горе и Србије, њих 60, уз трећи део који се односи уопште на планинарење, а обухвата основе планинарења, орјентацију на непознатом простору, те текст о самоћи и страху у планини. Водички део односи се на одабир најбитнијих података и ударни правац ка главним врховима планина, али се книга не своди на те податке. Ту су четири топографске карте и четири странице фотографија.
Средином 2004. године изашла је из штампе моја књига под насловом „Планином“, као ауторско издање. На насловној страни је Тали, планина за коју је мало који планинар чуо, а камоли је попео, па и књигу назвах таличном. Нека је и Вама са срећом!
Полазећи од тога какво је стање у планинарењу, да је оно код нас добрим делом неразвијено, осећајући шта недостаје планинарима, замислио сам концепцију књиге. Хтео сам да књига буде употребљива и уједно занимљива, а да може да голица планинарски дух и да се чита чак независно од планинарења, те да преживи и дочека боље сутра. Знајујући како се пишу неке планинарске књиге, које немају употребну вредност, нити нарочити значај, да је мање оних правих, али да их укупно има врло мало, ишао сам путем оригиналности, па нисам хтео ни да употребим отцани термин планинарски водич, нити да књигу сведем на ту голу фабулу. Намера је била, ако је остварена, да се у књизи нађу интелектуалац и литерата, али уједно да је као своје штиво препознају сви који воле једноставан начин изражавања.
Планине су ту, око нас, те не морамо ићи далеко, а најмање у иностранство, да би постали планинар. Управо зато је ово књига о нашим планинама.
Направио сам одабир планина које нису општепознате и маркиране, добар део је непознатих или мање приступачних, чак дивљих планина, где се може стићи уз коришћење шатора и остале планинарске опреме. Дат је опис планине, њеног положаја у простору, прилаза, изгледа, највиших врхова, њихових висина, па онда је ту обавезно опис стазе ка главном врху. Следе по нека занимљива легенда, о називу врха или планине, подаци о културноисторијским објектима. Нису запостављени ни литерарни елементи, тако да описи нису сувопарни и књигу је могуће читати одабравши било коју од планина посебно. Коришћења је и литература и врше се позиви на њу, ту су упечатљиви цитати, посебно Рашка Димитријевића чији текст, посвећен Великој мајци Природи, на почетку је као гесло књиге, а ту су и текстови других аутора.
Већ у уводу нашао сам за потребно истаћи да је мотив за текстове књиге била јубиларна планинарска година, а да су изазов биле недовољно познате, загонетне и тајанствене планине, које су једанпут привлачне, мирне и изазовне, а онда мрачне и неприступачне, чак опасне. Нагласио сам да се сва та својста, зависно од околности, могу стећи у истој планини, али ако јој приђемо на прави начин, увек ће бити гостољубива и наша. „Повратак планини је нешто природно, то је пут у сусрет схватања пролазности, уједно пут у вечност и узвишенија осећања. Ту је градски човек опет свој у својој природи, побегао из отуђене свакодневице и бучне самоће, у истина још већу самоћу, али битно другачију, природну, у тичину која се слуша, шуми и ромори, уједно одмара и запрепашћује сазнањима која прижа“, пише на једном месту.
Полазећи од Зле горе, родне планине, упозорио сам да зла може бити свака планина, јер она може бити хировита, опака и чак попдла, ако идемо противно њеној вољи и правилима која нам сам нуди, а иначе је друшељубива, питома и привлачна. Отуда се планинари морају учити на искуствима других, а ту је незаменљива улога планинарске књиге.
Књига је за искусног планинара, нарочито оног ко има смисао за орјентацију у планини и у непознатом простору, али и за сваког ко жели да постане такав или хоће да упозна планину коју жели да посети. Она је тим пре и за планинаре почетнике, посебно текст трећег дела књиге, о основама планинарења и орјентацији на непознатом простору, чему се поклања посебна пажња. Велики број упустава планинару, од опреме, облачења, исхране, до начина планирања акције, тактике хода и сл. текст је који треба да прочита свако ко жели да се упути ка планинама, а о томе нема довољно сазнања, нити искустава.
Књига завршава текстом о самоћи и страху у планини. То је својеврсна психоанализа планинара, његових тежњи и стремљења. Овај део почиње следећим текстом: „човек у планини, дошао из великог и бучног града, да нађе потребни мир и спокојство, прво ће осетити своје мало биће у моћном окружењу, схватиће живот другачијим него што га је до тада познавао, посматрајући трагове минулих векова, што су планине и њене стене, осетиће пролазност ствари и реално ће се односити према свему ономе што у стварности изгледа тако далеко, несавладиво и туђе. У бескрајној самоћи природе, изоштриће се у њему чула, којих није био ни свестан, нарочито идући страховима у сусрет, где опасности и страхови нису имагинарни, замишљени и својим радњама створени, већ су сурово реални, јер тада ће нестати недефинисаних страхова и стрепњи. Проћи кроз реалне животне опасности и осетити задовољство победе, то је оно што човека чини чвршћим, постојанијим и реалнијим у животним схватањима“.
Коначно, ако сте имали стрпљења да ово читате, па књига је за Вас!
Срећно!
(Аутор)