Knjiga na 200 strana B5 formata, obrađuje planine sa teritorije Crne Gore i Srbije, njih 60, uz treći deo koji se odnosi uopšte na planinarenje, a obuhvata osnove planinarenja, orjentaciju na nepoznatom prostoru, te tekst o samoći i strahu u planini. Vodički deo odnosi se na odabir najbitnijih podataka i udarni pravac ka glavnim vrhovima planina, ali se kniga ne svodi na te podatke. Tu su četiri topografske karte i četiri stranice fotografija.
Sredinom 2004. godine izašla je iz štampe moja knjiga pod naslovom "Planinom", kao autorsko izdanje. Na naslovnoj strani je Tali, planina za koju je malo koji planinar čuo, a kamoli je popeo, pa i knjigu nazvah taličnom. Neka je i Vama sa srećom!
Polazeći od toga kakvo je stanje u planinarenju, da je ono kod nas dobrim delom nerazvijeno, osećajući šta nedostaje planinarima, zamislio sam koncepciju knjige. Hteo sam da knjiga bude upotrebljiva i ujedno zanimljiva, a da može da golica planinarski duh i da se čita čak nezavisno od planinarenja, te da preživi i dočeka bolje sutra. Znajujući kako se pišu neke planinarske knjige, koje nemaju upotrebnu vrednost, niti naročiti značaj, da je manje onih pravih, ali da ih ukupno ima vrlo malo, išao sam putem originalnosti, pa nisam hteo ni da upotrebim otcani termin planinarski vodič, niti da knjigu svedem na tu golu fabulu. Namera je bila, ako je ostvarena, da se u knjizi nadju intelektualac i literata, ali ujedno da je kao svoje štivo prepoznaju svi koji vole jednostavan način izražavanja.
Planine su tu, oko nas, te ne moramo ići daleko, a najmanje u inostranstvo, da bi postali planinar. Upravo zato je ovo knjiga o našim planinama.
Napravio sam odabir planina koje nisu opštepoznate i markirane, dobar deo je nepoznatih ili manje pristupačnih, čak divljih planina, gde se može stići uz korišćenje šatora i ostale planinarske opreme. Dat je opis planine, njenog položaja u prostoru, prilaza, izgleda, najviših vrhova, njihovih visina, pa onda je tu obavezno opis staze ka glavnom vrhu. Slede po neka zanimljiva legenda, o nazivu vrha ili planine, podaci o kulturnoistorijskim objektima. Nisu zapostavljeni ni literarni elementi, tako da opisi nisu suvoparni i knjigu je moguće čitati odabravši bilo koju od planina posebno. Korišćenja je i literatura i vrše se pozivi na nju, tu su upečatljivi citati, posebno Raška Dimitrijevića čiji tekst, posvećen Velikoj majci Prirodi, na početku je kao geslo knjige, a tu su i tekstovi drugih autora.
Već u uvodu našao sam za potrebno istaći da je motiv za tekstove knjige bila jubilarna planinarska godina, a da su izazov bile nedovoljno poznate, zagonetne i tajanstvene planine, koje su jedanput privlačne, mirne i izazovne, a onda mračne i nepristupačne, čak opasne. Naglasio sam da se sva ta svojsta, zavisno od okolnosti, mogu steći u istoj planini, ali ako joj priđemo na pravi način, uvek će biti gostoljubiva i naša. "Povratak planini je nešto prirodno, to je put u susret shvatanja prolaznosti, ujedno put u večnost i uzvišenija osećanja. Tu je gradski čovek opet svoj u svojoj prirodi, pobegao iz otuđene svakodnevice i bučne samoće, u istina još veću samoću, ali bitno drugačiju, prirodnu, u tičinu koja se sluša, šumi i romori, ujedno odmara i zaprepašćuje saznanjima koja priža", piše na jednom mestu.
Polazeći od Zle gore, rodne planine, upozorio sam da zla može biti svaka planina, jer ona može biti hirovita, opaka i čak popdla, ako idemo protivno njenoj volji i pravilima koja nam sam nudi, a inače je drušeljubiva, pitoma i privlačna. Otuda se planinari moraju učiti na iskustvima drugih, a tu je nezamenljiva uloga planinarske knjige.
Knjiga je za iskusnog planinara, naročito onog ko ima smisao za orjentaciju u planini i u nepoznatom prostoru, ali i za svakog ko želi da postane takav ili hoće da upozna planinu koju želi da poseti. Ona je tim pre i za planinare početnike, posebno tekst trećeg dela knjige, o osnovama planinarenja i orjentaciji na nepoznatom prostoru, čemu se poklanja posebna pažnja. Veliki broj upustava planinaru, od opreme, oblačenja, ishrane, do načina planiranja akcije, taktike hoda i sl. tekst je koji treba da pročita svako ko želi da se uputi ka planinama, a o tome nema dovoljno saznanja, niti iskustava.
Knjiga završava tekstom o samoći i strahu u planini. To je svojevrsna psihoanaliza planinara, njegovih težnji i stremljenja. Ovaj deo počinje sledećim tekstom: "čovek u planini, došao iz velikog i bučnog grada, da nađe potrebni mir i spokojstvo, prvo će osetiti svoje malo biće u moćnom okruženju, shvatiće život drugačijim nego što ga je do tada poznavao, posmatrajući tragove minulih vekova, što su planine i njene stene, osetiće prolaznost stvari i realno će se odnositi prema svemu onome što u stvarnosti izgleda tako daleko, nesavladivo i tuđe. U beskrajnoj samoći prirode, izoštriće se u njemu čula, kojih nije bio ni svestan, naročito idući strahovima u susret, gde opasnosti i strahovi nisu imaginarni, zamišljeni i svojim radnjama stvoreni, već su surovo realni, jer tada će nestati nedefinisanih strahova i strepnji. Proći kroz realne životne opasnosti i osetiti zadovoljstvo pobede, to je ono što čoveka čini čvršćim, postojanijim i realnijim u životnim shvatanjima".
Konačno, ako ste imali strpljenja da ovo čitate, pa knjiga je za Vas!
Srećno!
(Autor)