Тали као планински чаробњак покрај пута
(страна 3/3)
На гребену је овај пут Ананије рецитовао своју пјесму о Тали. “На врх Тали кад изађем, осјећам се ко подмлађен“, излазило је заносно из његових груди.
Ананијев рецитал на гребену
Старина је у својој 77. години, са сестром Ђуком у 74. години и групом планинара, ишао иза нас и маркирао, по први пут, стазу ка овом врху. Тако смо били екипа која је последња ишла немаркираном стазом.
Са обе стране одсечен гребен пред Кокошијом главом
Гребен Талија је у знаку мистерије Кокошије главе. Када сам први пут тражио решења, чуо сам уверавања мештана да ту нема решења, да идући од Руде главице има нека десна полица, што врх обилази, али је она због неупотребе заравњена травом што виси окомито. Па ипак, нађох пролаз лево и данас видим да је практично он једини. На моменат се чини, не без разлога, да је ово највиша тачка, а не Куле. Пада у очи узаност и истуреност овог врха, који је на обе стране гребена захтеван, насупрот Кулама које су заравњене. А лево и десно је одсек, све до дна, кога нема.
Завршни излаз на Кокошију главу
Силазак са врха Кокошије главе ка Кулама
Концентарација после дужег одмора, мир и лагани сигурни ход по гребену, стенама и трави где треба тражити ослонце иза бусена, а некада се и за њу придржавати. Па онда у процеп, где је једина опасност управо трава. Вуле каже да би волио да процеп назвасмо његовим, али да је од прошле године Томичин пролаз у питању. А тамо ка Кулама, стене су доминантне. Оштре и изазовне.
Аутор сајта и webmaster пред Кокошијом главом
Повратак уз Кокошију главу
Куле и не би биле занимљиве, да није до њих тако тешко доћи, бар из овог правца. Али највиши врх има Змајеву јаму, пролаз (тунел) са једне на другу страну гребена. Овде легенде о планини сви доживеше као стварност. Змај овде сломи једно крило, каже легенда, али проби планину, па одлете до Потајског врха на Капи Морачкој, где направи, на истој надморској висини, исту такву рупу, те оста без другог крила.
Линцура на улазу у Змајеву јаму (са све Змајем у њој)
Сликање на месту са насловне стране књиге
Ми кренусмо путем змаја, па сутрадан након пењања Лукањег чела, сликања на месту где је настала талична насловна страна књиге „Планином“, одосмо преко врха Војновац, уз легенду о вилиним капима, потеклим сузама због жала за прелепим Војином, што га уби неман из Манитог језера, - кренусмо ка врху Заградац на Капи, са којег врха се види место где је змај завршио свој лет. И у свему успесмо и пут нам би змајевит.
Поглед са Заградца на Потајски врх
Окрепљење на Ђавољим плочама, пуним малинама
Успут треба проћи и Ђавоље плоче, али и оне су дарежљиве, пуне сочних малина. Но именом опомињу на опрез, какав тражи планина.
Плес под Војновцем
Јато коња на превоју изнад Утлице, где имају широку локву за напајање, као и околну бујну траву, - у сампасу заигра свој плес...
прогноза Планинарска
друштва