Tali U PRIPREMI PLANINSKI PREDELI ELBRUS PROKLETIJE MAGANIK MAGLIĆ SINJAJEVINA TALI HAJLA MOKRA GORA VELIKI KRŠ ZABELEŽENO 4 Koma za 1 dan Visitorska jesen Jadovnik zimi Rumijsko proleće Leto u Kučima Sjeverni vrh Vihren u zimskim uslovima Rtanj deseti put Maja jezerce zimi Karpati SAPUTNICI GOVORE Elbrus e osvoen
Biljana Serafimovska Maja Kolata
Borisav Čeliković Penjanje uz stenu
Vlada Radivojević Radojeva prodol
Borisav Čeliković RAZNO Galerija Planinarske napomene Kontakt POČETNA strana
Tali kao planinski čarobnjak pokraj puta
Ponekad pomislim, da možda postoji planina, koja je tu kraj nas, za koju se skoro ne zna, pa je treba otkrivati, a da je to ujedno pravo carstvo ljute prirode. I zaista, - postoji!
Zamislite sada planinu koju svi znaju, a ne znaju joj ime. Uz to se ne usuđuju prići joj, niti nastoje da je upoznaju. Ona je ujedno toliko poznata, da je ne treba upoznavati. Postoji i ona!
Misteriozna planina
Svi je krišom pogleduju i vide da je srdita, namrgođena čela. Svojevoljna i neosvojiva. Zato se ne usuđuju prići joj. Svi i znaju kako izgleda, a ipak, kad ih pitaš gde je, ne mogu se setiti. A kada im pokažeš njen lik, ipak ne znaju ko je to. Nije to planina sa naših prostora, - kažu.
Ipak jeste!
To je Tali, planinski čarobnjak pokraj puta.
Nema onog ko nije, prolazeći kroz kanjon Morače, bacio pogled ka dubinama pod sobom, pa zasenjen viđenim, krišom digao pogled ka najvisočijim stenama, što su negde visoko gore, ne pomišljajući kako je moguće gore dospeti. Tada putnik ne razmišlja da li se gore ko penje, te kako ovo sve odozgo izgleda. Visokogorski planinar će naprotiv imati šire i samo njemu znane vidike i doživljaje.
Tali iz pravca Mioske
Kada se, dakle, prilazeći od Crkvina kanjonu, ulazi u krivinu Mioska, raskrsnicu za Gornju Moraču, vidi se visoko prekoputno stenje. To je Tali.
Prepoznatljivo i poznato. Ipak, kada sam objavio knjigu o našim planinama, pa se na naslovnoj strani našao Tali, skoro svi su me pitali, čak i iskusni planinari, koja je to planina. Prva je pomisao da to nije motiv sa naših prostora.
Pogled sa Kokorovca (na Sinjajevini)
Slika na knjizi je sa suprotne strane, iz strane Lukanjeg čela, pa planinu mogu prepoznati samo oni koji su na Taliju bili. A njih je mali broj, valjda najmanji kada su u pitanju naše planine.
Kakvog li apsurda!
Pa ovo je jedan od naših najlepših planinskih predela.
A šta je to što pleni poznavaoce ove planine, pitate se. Mnogi će, godinama hodajući po planinama, tek nakon pogleda sa Talija, shvatiti geografiju crnogorskih planina. Do tada je, ipak, nešto nedostajalo i slika je bila nepotpuna. Tali je ne samo među dva atraktivna kanjona, Morače i Mrtvice, već u centru Moračkih planina, a napokon ćete shvatiti, - centru crnogorskih planina. Logično je da se oko talije sve vrti, pa i planinski vrhovi.
Iz samog kanjona i raskrsnice gde je putokaz ka Osredcima, ide se prvo asfaltom 3km, odnosno ukupno 12km puta, što krivuda grebenom uz zaseoke Ravno, Vrta i Kruševlje, a onda obiđe sa desna Skorin vrh, - pa se tako, savladavši visinsku razliku više od 1000m, stiže do Ropušnice, prostrane nagnute dubodoline među vrhovima. Tu su katuni, na visini od 1300 do 1450m, sada sa nekoliko objekata koji su praktično vikendice, kojih ima i u izgradnji.
Pogled sa katuna Ropušnica ka Sinjavini
Livade, što se na planinskom povetarcu talasaju, šume što ih okružuju i na momente prekidaju žuborom raširenih grana, stenje što se izazovno okolno širi, na dohvat ruke, a tako nedostižno, izvori vode, - sve to je na istom mestu. A dole kanjon, sa koga sveži zrak piri, te preko puta stenoviti vrhovi Sinjavine. Dakle, ovo je katun što tokom leta oživi i ima izgleda da postane atraktivno vikend naselje.
Pogled na Ropušnicu sa grebena