Сињајевина као венац каменитих врхова
(страна 3/3)
Мора се забележити састав екипе која попе Средњи врх Стола: Марко Челиковић, Борисав Челиковић, Елизабета Курела, Добрица Дабовић, Мирослав Остић, Мирко Дуловић и Томица Делибашић.
Екипа на врху Средњег Стола
Пењање Бабиног зуба, овде највишег врха, јесте посебан доживљај, нарочито ако се претходно доживе стене на уласку у Ђедов до, где се не види отвор међу литицама, тако да се стење нагло отвори, па се онда крене ка врху, где на крају стрмина захтева опрезност. Ретки посетиоци се овде уписују у планинарску свеску.
Излазак на Бабин зуб
Ипак, Источни врх Бабиног зуба је нешто што посебно треба описати. Пењање је могуће од нижег дела, рецимо уз средишњи леви процеп, па укосо на гребен, који се потом прати.
Место почетног успона Источног врха
Овде се не пењу планинарске екипе, већ само ретки планинари, који морају имати солидно искуство у пењању стена, практично са алпинистичким предзнањима, тачније искуство у слободном пењању. Није довољно знати како се попети, већ се мора приметити да је још незгодније спуштање, нарочито ако се не запамти и схвати начин како се вратити. Онај ко не схвата да треба да се врати, а да је то често теже, те да се некада мора враћати путем којим се није попео, па не зна да се у правилу одозго не види оно што се види одоздо, - индивидуалним пењањем ризикује превише. Овај врх на то упозорава.
На источном врху Бабиног зуба
Ако је Вања код Средњег Стола „имала поштеду“, овде се показа њена одважност и сигурност у стени, а на то сам мотрио, дајући јој задатак да иде иза мене и прати начин мог кретања. Тако овај врх попеше: Добрица Дабовић, Мирослав Остић, Вања Павловић и њихов вођа.
У сумрак поздрав планини
Сињајевино, песмо неопевана! Зар је могуће да ће проћи година дана, када ћемо се опет видети?
прогноза Планинарска
друштва