Tali U PRIPREMI PLANINSKI PREDELI ELBRUS PROKLETIJE MAGANIK MAGLIĆ SINJAJEVINA TALI HAJLA MOKRA GORA VELIKI KRŠ ZABELEŽENO 4 Koma za 1 dan Visitorska jesen Jadovnik zimi Rumijsko proleće Leto u Kučima Sjeverni vrh Vihren u zimskim uslovima Rtanj deseti put Maja jezerce zimi Karpati SAPUTNICI GOVORE Elbrus e osvoen
Biljana Serafimovska Maja Kolata
Borisav Čeliković Penjanje uz stenu
Vlada Radivojević Radojeva prodol
Borisav Čeliković RAZNO Galerija Planinarske napomene Kontakt POČETNA strana
Sinjajevina kao venac kamenitih vrhova
Sinjajevina ili Sinjavina, svejedno je. Bitno je da je to planinsko prostranstvo, kao sinje more zatalasana površ i nepregledna visoravan, na čijim rubovima vidokrug zastaje i nestaje, ali je to i nazubljeni venac kamenih vrhova, koji je na kraju masiva i ujedno na kraju kanjona reke Morače, u kom se obrušava. O ovoj drugoj, manje poznatoj Sinjajevini je ovde reč.
Šatori na Kokorovcu, pod vrhovima Zavodišta
Babin zub je centar jednog kamenog lavirinta, karakterističnih vrhova, nigde kao ovde, po tome što su obrušeni i okomiti sa svih strana. Na mnogim planinama imamo vrhove sa jedne strane odsečena i nepristupačne, a sa druge ili bar jedne strane sa strmom padinom, nekada i livadom što seže do vrha. Nekada će se i početnici olako popeti na visoku planinu, bukvalno poljanom, kao što je slučaj sa Korabom i drugim planinama rodopske mase. Ovde je nešto drugo u pitanju, jer retki su vrhovi, kao Babin zub, Stolovi, Torna, koji na sve strane imaju okomite stene i čak sipare. Izazov i nepristupačnost sa svih strana. Ali, gle čuda! U svoj toj nepristupačnosti, kada savladate stene što vam prkose, pa se nađete na visinama od 2200 m, odjednom ćete nekada naići i na prostrane livade i pašnjake. Tako je sa vrhom Gradište, koje se poslednjih par stotina metara penje uz livadu, ali i sa vrhom Sto, što je na spoju Babinog zuba i Zavodišta, jer će se uz poljanu do samog vrha popeti i oni koji uvide da sam Babin zub nije za njihovo znanje i sposobnosti.
Dizanje magle u kanjonu
Ali tu je i sušta suprotnost navedenom, jer ovde sam naziv Sto kao da prkosi i onim najsposobnijim, pošto postoje još dva vrha pod tim toponimom, a ti vrhovi su pristupačni samo najsposobnijim planinarima, ili samo alpinistima. Dakle, najviši je vrh Sto (2141 m), koji se u završnoj fazi penje najlakše i uz poljanu, naredni u nizu je vrh koji nazvasmo Sto - Srednji vrh (2102 m), koji je teško pristupačan i nalazi se u pravcu Torne (1993 m), a tamo prema Umovima (1945 m) je najkarakterističniji i izgleda najviši u okolini, ali ipak najniži Sto (1964 m), no ujedno neosvojivi vrh, bar u akcijama koje nisu klasične alpinističke. Izjedenost stena Torne (pod ovim toponimom neki poznaju Babin zub, a nekada se kaže i Babji zub) upozorava na karakter okomitih stena susednog Stola, koje istina izgledaju nešto kompaktnije.
Isplovili iz magle
Ko hoće da penje najstenovitije vrhove Sinjajevine, ima dve mogućnosti, pravac od Lipova i pravac od Kokorovca. Lipovo pruža jedno penjanje i pogled sa vrhova, koji je međutim sa Kokorovca stalan. Kokorovac je baza koja omogućava izvođenje više planinarskih tura sa jednog kampa, a na dohvatu su vrhovi od Umova (1945 m), na samom istoku i ka Kolašinu, do Gradišta na suprotnoj strani. To je ujedno vidikovac na kanjon, pod šatorima, prekoputni Tali i Kapu Moračku, te Lolu, a levo se vide Komovi i u nastavku dva venca zubastih i nepravilno poredanih vrhova, bližih Kučkih planina i daljih Prokletija. A odmah iznad šatora, koji su na poljani i kraj izvora, na visini od 1450 m, dižu se stene Zavodišta i Stola, odnosno vrhovi iznad 2000 m. Zaista, ovakva terasa u strmini kanjona, gde je u letnjim mesecima smešteno gazdinstvo Dulovića, kao da je izmišljeno mesto.
Poljana ka vrhu Stola i okolno stenje
Na stazi (procepu) iznad šatora, ka poljani Stola
Ovog leta naša ekipa, čim oseti blagodeti Kokorovca, krenu u neplanirani eksperimentalni uspon ka Torni i centralnom delu Stola. Naš domaćin Mirko Dulović, kada ču da hoćemo tamo, prvo nas poglediva znatiželjno, osmotri sastav ekipe, pa onda kaže da hoće da ide sa nama. Zahvaljujući njegovom poznavanju terena krenusmo u jedno penjanje ka Stolu, koji nazvasmo Srednji vrh, jer na jednoj strani je kao blizak najvisočiji Sto, ali nedokučiv zbog izjedenosti grebenske stene, a odmah sa druge strane je Torna, opet sva u trošnim ostacima vrha.
