Планина међу морем и језером, са висином од 1594m, изазован је планинарски мотив. То је Румија.
Како има доста облачних дана, а поглед са врха не треба пропустити, треба јој доћи када је стабилно време. Планинарски је занимљива у пролеће, када се снегови отапају и на континенталне планине није тада препоручљиво ићи. Пролеће ће овде доћи пре него у залеђу мора, нарочито дубље у континенту, где се још беласају врхови и снег се због отапања пропада. Тада ће први осећај пробуђеног пролећа овде имати посебну драж.
А овде снега нема, бар не на јужној страни планине, окренутој ка мору, ка којој се пење из правца Бара. Тако и ми првопарилски 2006. године отворисмо пролећно-летњу планинарску сезону, управо на Румији и њеном стеновитом гребену.