Проклетијски највиши врхови
(страна 3/3)
Диван дан и добра видљивост омогућили су нам да доживљај Колате остане упечатљив, да са пењањем три врха ово буде најзахтевнија тура, тежа од пењања врха Маја језерце.
Поглед са највишег врха
То што пењање врха Маја језерце није било са осећајем веће тежине, нарочито не у складу са очекивањима и тиме што су претходног дана неке планинарске групе са овог врха пристизале до у ноћ, уморне и изнемогле и са причом о напорима, - допринело је и то што смо кренули још у 4h, па су већ после 9h и последњи из групе били на врху, а дневна врућина је наступила тек после тога.
На врху Језерце
Стаза је без посебних техничких потешкоћа, а то у правилу не представља ни ледник дугачак више од километра. Но завршни успон са гребена је нешто друго, ако је снег у већим остацима овде и није могуће изаћи без цепина и дереза, што нама овај пут није требало, али нам је требао опрез у процепу и на лако покретном материјалу сипара, који онемогућава нормално пењање.
Силазак са врха Језерце кроз процеп
Повратак преко језера, њих чак шест, био је са осећајем да је пред нама још пола дана и да ћемо до ноћи имати више сати за одмор у кампу. Језера су практично на два нивоа, с тим што други ниво представају два језера, која су и најлепша.
Преко ледника ка долини језера
Језеро крај пута
Наредни дан смо пењали врх Маја Росит, заиста диван видиковац, али ако кампујете на Застану, ово је врх који је одатле ваљда најлакше попети на Пролетијама, јер овде нећете имати никаквог пењања стеновитих стаза. Но одваде је најлепши поглед на Маја језерце, као и остале венце и проклетијско царство.
Поглед са Маје росит ка врху Језерце
Силазак са Маје росит
прогноза Планинарска
друштва Планинарски
домови