Jadovnik, Sopotnica U PRIPREMI PLANINSKI PREDELI ELBRUS PROKLETIJE MAGANIK MAGLIĆ SINJAJEVINA TALI HAJLA MOKRA GORA VELIKI KRŠ ZABELEŽENO 4 Koma za 1 dan Visitorska jesen Jadovnik zimi Rumijsko proleće Leto u Kučima Sjeverni vrh Vihren u zimskim uslovima Rtanj deseti put Maja jezerce zimi Karpati SAPUTNICI GOVORE Elbrus e osvoen
Biljana Serafimovska Maja Kolata
Borisav Čeliković Penjanje uz stenu
Vlada Radivojević Radojeva prodol
Borisav Čeliković RAZNO Galerija Planinarske napomene Kontakt POČETNA strana
MAGLIĆ, BIOČ i VOLUJAK
kao okruženje Trnovačkog jezera
(strana 2/3)
Da li je moguće da se ovde dolazi samo radi jednog penjanja Maglića (2386), moram se zapitati. To je neverovatno! Skoro da ne postoji na ovim prostorima mesto gde sa jednog kampa, još jezera, može da se organizuje toliki broj visokogorskih tura. Stene Trnovačkog Durmitora, što se nadnose nad jezerom, ne treba izostaviti, tim pre što je to centar sa kog se vide brojni vrhovi okolo. Naročito je atraktivno penjanje kroz centralni deo i ivicom stena, ali se tu ne sme eksperimentisati bez iskusnog vođe. A Maglić je na kraju celokupnog stenovitog kompleksa, uzdignut nad Perućicom, iako sa sjajnim vidikovcem. Šta onda reći o brojnim vrhovima Bioča, koji su ovde najzahtevniji, te podrazumevaju celodnevnu akciju, koja znači i stalnu izloženost suncu, na goletnim stenama, što odbijaju sunčeve zrake i tako same zrače. Tu su dva pravca dominantna. Jedan prema Velikom Vitlu (2397), najvišem vrhu, koji je ka Stabanjskim jezerima, te drugi prema Vrsti (2300), u nastavku Nožu (2293) i Zmajevoj gredi i vrhu Bioč (2297), odnosno vrhovima što se uvlače u kanjon Pive, ka Mratinju. Bioč je ne samo najviši i najdalji, već kada se tamo krene, ne treba računati na izvore i vodu, pa to ovim turama daje dodatni napor.
Pogled sa Velikog Vitla ka Pivi i Durmitoru
Ni greben Volujaka, što čine vezani vrhovi koje nije moguće pobrojati, od Velike Vlasulje (2336), Rudinskog koma, Studenca (2294), Točila (2297) i Previje (2273), do Badnja (2242) i Lica (2100), isturenog ka kanjonu Sutjeske i na kraju kanjona Suhe, nikako nije moguće izostaviti. Široka pleća ove planine, s jedna strane odsečena, a sa druge blage padine, na vrhovima čak dolovi, to se pamti.
A umesto da se penju zahtevni vrhovi, neki mladiđi izneše na Maglić svoja bicikla, što začudi sve planinare, i organizatora naravno. Da ih gore mogu voziti, kažu, to bi možda većina shvatila. Zašto izmaltretiraše svoje dvotočkaše, ako već svoja ramena ne štede, nikome ne bi jasno. To što postoje neki koji na ovaj način tretiraju ovu navodnu sportsku disciplinu, ne znači da to ima logiku. Nju ne nalazi ni autor koji vozi bicikl. To bi bilo isto kao kad bi ribari svoj čamac izneli na vrh planine. Ipak, - budi normalan!
Ovo možda ne čudi, ako se ima u vidu da danas, recimo, neki putem sredstava informisanja propagiraju nekavo penjanje planinskih vrhova uz pomoć helihoptera, i to onih vrhova koji se mogu popeti u normalnoj planinarskoj akciji. Ako to čine oni koji te vrhove u planinarskim akcijama nisu popeli, niti su poznati u planinarskim krugovima, jasno je o čemu se radi.
Trnovačko jezero i ulaz u kanjon Suhe, pogled sa Trzivke
Vratimo se opet ovom čudesnom planinarskom prostoru. Ovo je mesto očito idealno za visokogorce koji se ozbiljno pripremaju za veće visine, ne samo radi sticanja i provere kondicije i rutine, već i radi aklimatizacije. Ako bi se ovde boravilo i izvodile akcije nedelju dana, pa se vratili u grad, opet toliko vremena, to bi bile odlične pripreme za put na veće visine. Ovo pod uslovom da se sistematski i ozbiljno o tome razmišlja, a ne deluje po oruk sistemu, penjanjem jednog većeg vrha bez adekvatnog prethodnog iskustva.
Ono što ove godine osta za pamćenje, to je učinak snežne lavine na poljani Suhe jezerine, gde se nađoše stotine kubika drveta što ga na jednom pravcu zbrisa nevidljiva ruka, poletevši sa vrhova Maglića. Upravo je poljana i kraj šume, kod enormno visokog snega, bila uslov da se masa pokrene i na svom putu iz korena iščupa i najviše drveće, ne ostavljajući ni traga od rastinja.
Na kraju zaista, da li ima smisla potegnuti veliki put i popeti samo Maglić, a uz to ne znati ni šta sve ovde ima. To možete ispraviti sledeće godine, kada opet krenemo ovamo, pred Vidovdan.
Srcoliko jezero vas čeka.
Boro Knežević - Pjesma o Talima
Ananije Simonović - Planino
- Belogradčik - jesen u planini
- Đavolja varoš
- Besna kobila
Jelena Kanački Dodajte prilog Linkovi Vremenska prognoza Planinarska društva Zanimljivosti Sveska na vrhu Tali Tajne starozavetne moračke planine Tali