Маганик, Див планина и лавиринт врхова и дубодолина
(страна 3/3)
Када смо већ код заблуда, анализирасмо и скицу стаза за пењање Заградца, на Капи Морачкој, који на сајту дају никшићки планинари, па остасмо убеђени да цртач свакако тај врх није туда попео, јер препоручује нешто што ми никако нећемо никоме саветовати да покушава. Оно што они називају путем преко траве и лакшом варијантом, то је линија висећег процепа, који се издаље види, и где је ситни покретни камен, па се цртачу чини да је то пут. Овде за још скоро 45° треба поћи удесно, па кроз два обруча стена наћи пролазе. Ипак, тачан је опис гребенске тешке стазе и гребеном се цртач кретао, а тај гребен није проходан из правца Ластве, јер после пар тежих елемената постоји вертикални пресек од стотинак метара дубине. Али заблудама нема краја, јер се неко потом запита како то да се у новој књизи о црногорским планинама наводи да на Стожцу постоји кутија са печатом, а ње нема. Па нема је можда двадесет и више година, а има је у време Церовића, који је радио пионирски посао и планине пролазио, пишући књигу. Ја бар нисам писао књигу као ови аутори, наследници Церовића, и имам описе стаза засноване на садашњем стању и личном искуству.
Оно што је још горе, схватисмо зашто су сви прозори на викендицама на Капетановом језеру мали и метални, а и све легенде о становницима ових крајева побледеше. Обише нам од туристичке агенције изнајмљени комби, остављен крај куће на раскрсници на Барама Бојовића, а мени украдоше цепин марке цампинг. Све то у време када је ретко ко стигао до језера и катуна, јер смо и застали због снежних препрека.
Вратимо се ипак ономе што остаје да се као лепо памти.
Блаженство на врху Маганика
Наша сипматична екипа за три дана попе шест врхова изнад 2000m, а ту се посебно обрадова најмлађа сапутница Вања, што поче да скупља овакве врхове, као трофеје. Ту су три врха на Маганику, Међећи врх, Кокотов врх и Петров врх, врх Ластва (2226) на Капи Морачкој, Суви врх (2058) на Стожцу и његов највиши врх Стожац (2141), са силаском на Манито језеро. Сутрадан је требало да попнемо оба Журима, али нас неки лопов у томе спречи и поквари фантастичну планинарску туру, а своме крају даде ружну слику.
На Међеђем врху, где ретко стижу посетиоци
Ево наше екипе: Челиковић Борисав, Вања Павловић, Драгиша Ђурић, Мира Бијеловић, Љуба Радовановић, Горан Биволаревић, Небојша Радека, као и возач Небојша Илић који се врати са комбијем са картоном уместо једног стакла, али попе Међеђи врх и Кокотов врх, све после непроспаване ноћи, затим се одушеви Капетановим језером, но не и људима који су му приредили наведено изненађење. А аутор текста оста без цепина, који у планинарењу главу чува, али ће набавити нови. Срећно и лопову!
прогноза Планинарска
друштва