Ово је кратка прича о акцији по Кучким планинама, како називају комплекс планина јужно од Комова, пре свега окружење Букумирског језера, чије околне врхове називају и Жијовом, али ту је и Рикавачко језеро и посебно атрактивни врх Вила, те Маглич који је одвојен долином Мокро, но и везан превојем Широкар.
Ако смо планирали три акције за врхове: Сурдуп (2184м), Штитан (1814м), Трескавац (2024м), Пасјaк (2020м), Маглич (2142м), Торач (1842м), те врх Вила (2093м), као и два удаљена језера, Нешин аутомобил и вожња су омогућили да све то изведемо за два дана. Било је то 16. и 17. јула 2010. године.
Камп је био на Букумирском језеру, који смо поставили у поноћ. То није сметало да орни ујутро кренемо врховима.
Торач је занимљив као двоврх, камени врх и пољански врх, гребеном везани.
Посебно је диван поглед са Пасјака, који је овде најзахтевнији.
Врх Вила је као горска вила, лепота над лепотом, над језером које краси и у њему купа ноге. Свима је остала у посебном сећању. Тамо нађосмо и ознаку наше бивше државе.
Купање на Рикавачком језеру и стадо крава.
Пољанским гребен Маглича, који смо после Виле и Рикавачког језера ишли са Широкара, где смо стигли аутом, занимљивост је своје врсте, мекана подлога после бројних стена.
Олуја са Маглича за трен ока ухвати нас на Широкару, при уласку у ауто, сасу се у потоцима што потекоше путем, ливадом и камењем које нестаде у бујици, а пут ка Веруши и шатори осташе суви.