Tali U PRIPREMI PLANINSKI PREDELI ELBRUS PROKLETIJE MAGANIK MAGLIĆ SINJAJEVINA TALI HAJLA MOKRA GORA VELIKI KRŠ ZABELEŽENO 4 Koma za 1 dan Visitorska jesen Jadovnik zimi Rumijsko proleće Leto u Kučima Sjeverni vrh Vihren u zimskim uslovima Rtanj deseti put Maja jezerce zimi Karpati SAPUTNICI GOVORE Elbrus e osvoen
Biljana Serafimovska Maja Kolata
Borisav Čeliković Penjanje uz stenu
Vlada Radivojević Radojeva prodol
Borisav Čeliković RAZNO Galerija Planinarske napomene Kontakt POČETNA strana
Kolac - Maja Kolata (2556) u Prokletijama
Borisav Čeliković
(strana 2/2)
Dolinu zatvara prevoj Preslop (2130) koji istovremeno predstavlja granicu sa Albanijom, i sa koga se otvara pogled na albanski deo Prokletija , sav u kamenu sa bezbroj vrhova. Na prevoju srećemo Albanca pastira sa sinom od desetak godina. Pozdravlja nas desnom rukom postavljenom na srce čime pokazuje da nam je prijatelj. Ovce i konje nesmetano čuva sa obe strane granice. Fotografišemo se i prihvataju od nas ponuđene slatkiše. Sporazumevamo se pokretima i mimikom, gledajući uz litice Kolate i osmatrajući teren za završni uspon.
Na prevoju Preslop
Sa Ćafe Preslop krećemo prvo podnožjem Zle Kolate da bi se posle stotinak metara spustili u dolinu koja razdvaja Dobru i Zlu Kolatu. Gornji deo ove doline zahvata ogromni snežnik koji se pruža do samog prevoja između dva vrha. Ovo je najteži deo uspona. Ide se travnatim terasama koje su odvojene nekoliko metara visokim stenovitim odsecima, padina Dobre Kolate ili kako se naziva Leđa Kolate - Spinu i Koliates. I konačno stižemo na prevoj između Dobre i Zle Kolate. Krećemo levo i posle desetak minuta izlazimo na mestimično eksponirani greben Dobre Kolate. Nakon pređenih stotinak metara smo na vrhu obeleženim piramidom od naslaganog kamenja (2528). Ispred nas u prvom planu moćna gromada Zle Kolate, a iza nje Jezerski vrh - Maja Jezerce sa vrhovima i snežnicima koji ga okružuju, desno, nama bliži, kao kupola uzdiže se Rosni vrh - Maja Rosit, a desno iza njega venac Karanfila i Vezirove brade. Dalje desno, kao na dlanu idilično deluje varošica Gusinje iznad koje se kao neko blago uzvišenje izdiže Bor - Maja Borit. Dalje desno Krš Bogićevice i masiv Prokletija prema Kosovu sa Pasjim vrhom, Bogdašem i Đeravicom koji prema nama zatvaraju Tromeđa, Ujkov krš i ispred nas široki plato sa vrhom Kolate u Albaniji, od nas odeljen obostranim strmim odsecima. A u pravcu juga nepregledni albanski prokletijski masiv sa kamenim vrhovima i snežnicima kojima dominiraju Maja Hekurave i Žabores Krasnićes.
.JPG)
Na vrhu Dobre Kolate
Sa Dobre Kolate spuštamo se na prevoj između Kolata koji i sada krajem avgusta prekriva snežnik. Lako smo prošli samim njegovim obodom po levoj ivici gde se otopio inače u drugim prilikama svakako bi bile potrebne dereze. Levo, blagom travnatom padinom penjemo se ka vrhu Kolate (2556). Na albanskoj smo teritoriji. Nigde žive duše. Pred nama se otvara s vrha lednička dolina Valbone usečena između planinskih venaca. Gledamo je iz ptičije perspektive sa više od 1000 metara visine. Ostale vrhove gledamo u drugoj vizuri od one sa Dobre Kolate. Ispred nas su Dobra i Zla Kolata iza levo Maja Rosit i Jezerce. Iza Rosita pomalja se Maja Šnikut, najviši vrh u vencu Karanfila koji se nalazi u Albaniji. Vraćamo se natrag ka trojnom prevoju i penjemo Zlu Kolatu - Kolata e keuque (2534), najviši vrh Crne Gore. Pogled s vrha, opet isto ali nekako drugačije.
Divlje maline
U povratku posle osam sati provedenih u planini ponovo smo ispod prevoja Preslop, bez volje da ponovo zavirujemo na njegovu albansku stranu. Na snežniku ispod prevoja stado ovaca koje ližu sneg, a nama je voda ponestala. Do izvora ispod Ćafe Borit i katuna Grlata ima više od sat dobrog hoda. Srećom pred nama je Ledena pećina i maline koje se probijaju između kamenih blokova, a nešto niže biće i borovnice. Kako sve prija, a tek voda koju možemo doživeti i kao poslasticu. I onda opušten silazak podgorinom Bora u Vusanje sa branjem vrganja koji su poslužili za sutrašnji preobraženski doručak. Zadovoljstvo uspona i povratka sa Kolate trajalo je punih 11 sati.