Jadovnik, Sopotnica U PRIPREMI PLANINSKI PREDELI ELBRUS PROKLETIJE MAGANIK MAGLIĆ SINJAJEVINA TALI HAJLA MOKRA GORA VELIKI KRŠ ZABELEŽENO 4 Koma za 1 dan Visitorska jesen Jadovnik zimi Rumijsko proleće Leto u Kučima Sjeverni vrh Vihren u zimskim uslovima Rtanj deseti put Maja jezerce zimi Karpati SAPUTNICI GOVORE Elbrus e osvoen
Biljana Serafimovska Maja Kolata
Borisav Čeliković Penjanje uz stenu
Vlada Radivojević Radojeva prodol
Borisav Čeliković RAZNO Galerija Planinarske napomene Kontakt POČETNA strana
Karpati, vrh La Om
Kada govorimo o Karpatima, masivu koji seže na više država, obično mislimo na masiv u susednoj Rumuniji, gde postoji više planinarski zanimljivih lokaliteta, koji su u ostalom često posećeni od strane naših planinara. Najčešće su posećeni vrhovi Parangu Mare (2519m), Peleaga (2509m), Omu (2505m), i naravno najviši vrh Moldoveanu (2545m), sve različiti i međusobno udaljeni lokaliteti, sa posebnim sadržajima i zanimljivostima.
Međutim, ako na tom prostoru Karpata tražimo najatraktivniji stenoviti ambijent i vrhove, to je bez razmišljanja nešto niži masiv Pitra Craului, na kome je najviši vrh La Om (2238m).
Stenoviti vezani venac vrhova, sa dugačkim grebenom sa koga je moguće sići samo na par mesta, na prilaznim stranama, iz pravca kabane Curmatura ima znakove opasnoti, upozorenja koja su važna za zimske uslove, kada se ovamo mogu uputiti samo iskusni alpinisti. Usamljeno, pak, penjanje vrha La Om moguće je bez prolaska grebena, što je obična planinarska staza.
Pogled na greben
Od kabane (ovde je to naziv planinarskog doma, kuće), koja se naziva Curmatura (1450m), gde se možete smestiti, kao što je to bilo sa ekipom koju je vodio Zoran Filipović u periodu 28-31. avgusta 2008. godine, moguće je penjanje grebena i svih vrhova na njemu. Za pola sata od kabane, kroz šumu se stazom strmo penjete na prevoj Krapatura, odakle se desno odvaja staza za vrh Pjatra Mica (1816m), a levo se penje ka vrhu Turnu (1923m). Na oba ova vrha penjanje se vrši uz pomoć sajli, postavljenih na više stena. Naročito je izražena težina, o čemu govori veći broj sajli, usponske staze ka vrhu Turnu, na koji se sa navedenog prevoja stiže za oko sat vremena. No isto tako je atraktivno na drugoj strani grebena, ka glavnom vrhu, gde imate stalno penjanje i spuštanje po stenovitom grebenu, koje je može se reći posebno zanimljivo i nezavisno od toga što sajli tamo ima samo na par mesta.
Kroz procepe
Tu su i sajle
Negde pred polovinom grebena, idući od vrha Turnu, nalazi se vrh Ascutit (2150m), koji je i prevoj, raskrsnica puteva, i gde je sklonište. Odatle je moguće sići sa grebena u vratiti se u dom Curmatura, što je planinarska grupa učinila, obeshrabrena maglom i pretećom kišom, koja je na momente sipila. Ja i malobrojna ekipa odvažnih, odlučujemo da idemo dalje, do kraja. Utvrđujem da vetar duva sa zapada, ne iz pravca Crnog mora, već sa ravnice, što u ovo doba godine zaključujem da znači da će vetar pre rasterati oblake, nego što će doneti kišu. Tako će na kraju i biti.
Konsultacije pred polazak
Do vrha je preostalo 2,5 sata, a 4 sata kažu treba za povratak, uz silaženje sa grebena i hod predelima doline uz vrhove. Naravno, bez karte se ne ide po nepozantom terenu, a ona će biti od značaja za povratak, ispostaviće se, da utvrdimo kuda koja staza ide i šta može biti zabuna, gde očekujemo raskrsnice, što je moguće videti na karti, jer ovde imaju upotrebljive planinarske karte, sa označenim stazama i znacima staza.
Kreće moja grupa odvažnih. To su Katalina (Catalina Curelaru), Predrag i Davor. Posebno je plenila Katalinina odvažnost, iako je bilo vidljivo da je bez većeg planinarskog iskustva. Ta simpatična rumunska devojka, koju smo ovde upoznali, nema straha na stenama, a dovoljno je oprezna. Kako tek zna da uživa u osmatranju okoline. Ja sam više puta uživao gledajući takvo njeno uživanje.
Uz procepe
Dole je odsečeno
Teško je zaista pobrojati koliko puta se mora popeti na isturene stenovite grebene, pa spustiti, a za to uz dovoljan oprez treba i strpljenja, koje je na kraju na ispitu. Magla je onemogućila da sve to vidimo, ali smo zato neviđeno još snažnije osetili.
Kažu da sreća prati hrabre. Naravno ako znaju šta i kako rade. Tako je bilo sa nama, jer ne samo da kiše nije bilo, već idući sve vreme kroz maglu, na prilazu vrhu, kada smo ugledali njegove obrise, a preostalo je samo kraće završno penjanje, upravo tada magla počinje da se skida sa vrha, otvaraju se vidici, naglo i upadljivo. Dok smo na vrhu, to se ubrzava. Jedna strana grebena postaje potpuno čista, a dolina se vidi u celosti. Pa to nije sreća, to je Božiji dar. Jedino se tako može objasniti. Kao da nevidljiva sila kaže: ovo je samo za vas, jer zaslužujete!
Ekipa na vrhu
Greben se ukazuje
Sada sledi spuštanje sa vrha i grebena, gubitak visine do 1400m, pa povratak. Nismo odmakli, gledamo gore, vrh je opet u magli. Bilo je to zaista samo za nas.
Tamo je naš put
To je put kojim treba ići, koji se pamti, očekuje, želi da se ponovi...
Boro Knežević - Pjesma o Talima
Ananije Simonović - Planino
- Belogradčik - jesen u planini
- Đavolja varoš
- Besna kobila
Jelena Kanački Dodajte prilog Linkovi Vremenska prognoza Planinarska društva Zanimljivosti Sveska na vrhu Tali Tajne starozavetne moračke planine Tali