Јадовник и Сопотница, децембар 2008.
У периоду од 26. до 28. децембра 2008. године, изведена је традиционална новогодишња планинарска акција, Јадовник и Сопотница 2008. године.
На пут је кренуло десет планинара, колико љубазно домаћинство Славише Јањушевића са Сопотнице може да прими гостију. Били су то, поред мене, Радовановић Љубинко, Теодора Станковић, Челиковић Борисав, Милош Новковић, Горан Стаменковић, Бане Јанковић, Радичевић Негослав и Филиповић Милан. Теодора је била заштитни знак екипе, као једина представница лепшег пола.
Овде смо навикли да испраћамо стару и дочекујемо Нову годину, пунећи батерије свежином планине и раположењем које се одавде понесе. Домаћинска љубазност, угодан смештај, несвакидашњи природни амбијент, уз прве снегове, све то омогућава да се Нова година очекује са најлепшим осећањима.
Крећемо рано ујутру
Носимо добро расположење
Измаглица је овај пут била окружење, уз наговештај сунца што се промаља кроз облаке. Такви услови омогућавали су угодно ходање, али уз потребан опрез тамо где се теже виде орјентири за сналажење. Нас ништа не спречава у проналажењу правца, иако пространства белине понекад засене и траже концентрацију. Првобитно треба проћи густе шуме, све до изласка из Малог Јадовника, па онда наступају дугачка снежна пространства, до гребена Јабланице, која сакрива врх Катунић, висок 1732m.
Овде су пролази
Ваља наћи заклон и одморити, скупити нову снагу, бити рационалан у томе, не губити свежину, па један већи одмор то омућава, али ниске температуре не дају да ни то дуго траје. Тренуци предаха, уз осматрање околине, то такође омогућавају.
Склониште за одмор
Врх планине је циљ коме тежимо, а дугачки таласасти гребен Јабланице, коју пред врх треба прећи, као фатаморгана врха даје само његове наговештаје, својом варљивом дужином, стално отварајући нови видик.
Снежна скулптура са Јабланице
На врху
Тачно у подне смо на врху. Још има доста дана и немамо разлога да журимо, тим пре што можемо да се у завршници по потреби вртимо и ноћу, знајући терен, али овај пут стижемо за дана, да обиђемо и горње водопаде. Пред ноћ магла постаје гушћа и тражи искушења, тражећи пролаз уз врх Фиуљ, па смо тачно у сумрак код наших домаћина. Била је то екипа мојих верних другара планинара, са којима сам се угодно осећао. Шала и смех били су наш пратилац. Растанак са домаћином је само једно довиђења до наредне Нове године, што носи ново сутра.
Испраћање са прага
Уз осмех са домаћином
прогноза Планинарска
друштва Планинарски
домови