Кажу да је планина Јадовник ово сликовито име добила на основу онога што,
нарочито зими, може да приреди својим посетиоцима. Тада је не само у правилу
висок снег, већ је пространство гребена, његових пољана и једноличних вртача
такво да ту по магли, која је увек могућа, може залутати мештанин или други
добар познавалац терена.
Ако је ово лети више туристичка локација, нарочито имајући у виду водопаде
Сопотнице и њихово окружење, зими и по снегу врхове Јадовника могу проћи
само планинари спремни на напоре.
Управо зато, обично пред нову годину пролазимо врхове ове планине. Тако би
и за викенд 23-25.12.2005. године (са Споменком, Фићом, Иваном, Љубом и Светланом).
То је у ово време у правилу први озбиљнији додир са снегом, кога у ово доба
године само треба газити. А пред нову годину све планинарске акције друштава
везане су за тај дочек, па и ту празнину треба испунити оваквом акцијом.
Свака планина има своје посебности и зависно од годишњег доба пружа другу
слику, па тако Јадовник зими, пред нову годину и у снежним условима оставља
слику озбиљне планине. Тада јој треба доћи у походе.