Хајла, фебруар 2010.
Фебруарски поход на Хајлу је акција која се изводи кад је то у правилу најтеже, кадa су високи снегови и ниске температуре, а снег мора да се пропада бар у нижим пределима, али и да у вишим пределима има ледених плоча. И овог пута, акција је изведена у зимским условима, уз висок и не лак снег, мећаву и маглу, али и ведрину којом смо на крају награђени, управо када смо били на врху. Све то са комплетном планинарском опремом, цепинима и дерезама.
Такву акцију је могуће извести захваљујући Планинарском друштву „Хајла”, на челу са Феком Куртагићем, и њиховом новосаграђеном дому у Гропе, под стенама Хајле, на висини од 1980m, угодном смештају на завидној висини, дакле захваљујући пре свега љубазности домаћина, који је овај диван објекат саградио и дочекује нас као своје рођене.
Ваљало је првог дана попети се до дома, захватајући почетне сате ноћи, што је било кроз шуму посебно романтично.
Требало је стићи од Банџова до дома у Гропе на висини од 1980m, смештеног у долини, широкој пољани под стенама Хајле, између Брахим брега и окомитих литица, где је некада био катун и налази се извор воде, на пределу где увек почињу већи снегови, а и озбиљнији успон.
У току ноћи и нарочито ујутро чујемо силан ветар, олују сто диже снег у вртлозима, сипа га у очи, не да отворити врата, нити погледати напоље, због чега одлажемо устајање и полазак. Наилазак магле је био знак да ветар престаје, па крећемо.
Почиње борба у дубоком снегу за излазак на Брахим брег, на коме остаје пртина.
Ту је превој и стрмина која је обично залеђена, и њена завршница, главни проблем, јер ту је и стреха пред гребеном.
Горе је дугачки таласасти гребен са кога пуца поглед на околину, а видик се отвара управо за нас, као Божији дар.
Стижемо и до врха Хајле, тих 2403m које тако желимо, нарочито у овим условима.
Пуцају видици около.
Топао кутак дома нас чека, да се окрепимо и наспавамо.
Феки и Фериду захваљујемо на организованом превозу до Рожаја, као и осталим домаћинима који су се дивно дружили са нама и приредили нам незаборавне тренутке.
Хајла остаје да чека, зими суровија од околине, лети питома, са планинарима из Рожаја који су изградњом дома на завидној висини омогућили да се овде могу изводити озбиљне зимске акције, уз планинарски комфор. Обично се у домовима штеди на простору, а овде има простора за ствари, дневни боравак на доњем спрату, једновремено ручавање комплетне екипе, дружење, један комплетан угођај у суровим условима, тиме је све то посебан доживљај и нешто што се памти и опет очекује.
прогноза Планинарска
друштва