ГРОСГЛОКНЕР
(страна 2/2)
Но већ следећи дан по прогнози очекујем као леп, па то и бива, опет сунчаност и видљивост без дашка ветра, али са нешто нижим јутарњим минусним температурама.
Јутарњи полазак и навезе
И ја сам спреман
Горе се ваља пети
Прво треба савладати глечерску стрмину, која је у горњем делу озбиљна, јер је залеђена у процепу ка стенама, па ту треба бити опрезан. Следи атрактиван стеновити узани гребен.
Милисав и Оливера, није једноставно
Уз гребен
Узани гребен и стене
Посебна доживљај је гребенски први поглед ка највишем врху.
Напредујемо
Мина и први видик врха
Мимоилажење
Овај врх има предврх, мали и велики врх, Гросглокнер и Клајнглокнер (3700м), а посебно је занимљив Гросглокнершарте, његов уски превој, кога треба савладати, иначе је највиши врх недоступан. Идући узаним стеновитим гребеном, треба се спустити у превој, па онда попети суседну окомиту страну ка великом врху, који је тако ограђен и доступан само способнијима, а у повратку следи обрнуто.
Предврх и превој ка врху
Из превоја уз стену врха
Оливера и Милисав
Бити на оваквом врху, то осетити, није уобичајен планинарски доживљај.
Горе су први на врху
На врху са Оливером
На врху са Милисавом
Памтићу рано јутарње устајање и припрему за успон, снежну глечерску падину, која је у горњем делу у процепу ка стенама чак клизавија при повратку, јер је тамо углачани лед и цепин му не може ништа. Но још више од тога памтићу стене које су ме одушевиле, излазак на стеновити гребен, поглед ка купи врха, преко малог врха, предврха, превој који захтева спуштање и потом завршно окомито пењање стене, па гужву коју је направило мноштво пењача, што су због лепог времена похрлили ка врху. Памтићу и гледам за собом врх коме ћу се радо враћати. То је Гросглокнер.
Један поглед са врха
Сумрак и осврт ка врху
прогноза Планинарска
друштва