Е Л Б Р У С , врх Кавказа (5642м)
(страна 4/4)
Спуштање нећу посебно описивати. Ипак треба нагласити да није добро да неко иде ка врху, а да је потпуно неспособан за спуштање, да не може на ногама да стоји. Тиме ствара проблеме не само себи, већ и другима. Да је пала магла, било би већих проблема. Код спуштања срео сам, негде испод Скале Пастухове, која је на висини од 4800m, неку групицу која тврди да је камп ту негде лево (камени вршци мало подсећају), иако има још доста до доле, а камп је десно од пута ратрака, а не лево. Дешава се да у магли планинари овде залутају и не нађу камп, па заспу и не пробуде се. Коначно, орјентир је то да постоји један правац кретања ратрака и да су на снегу видљиви трагови, а постојећи објекти су крај тог пута. Истина и то у магли треба запазити. Лако се може проћи. Све је једнолично и исто, а дуго траје.
Како тек сад спавате у висини од 4200m. Као да је то ваша нормална висина. Ујутро је требало спремити шаторе, сићи до 3500m, одакле иде гондола. То је могуће плаћањем ратрака, или бар их ангажовати да превезу ствари.
Спремање за покрет
Недалеко од шатора и ниже од њих је планинарски дом, али мањег капацитета и тешко је рачунати на сигуран смештај. Увек има посетиоце. Има и контејнера који се овде не виде. Горе је стена, вулканска, то се јасно види, са именима оних који су остали овде негде заувек. Мој комшија, иначе Рус, диже шатор. Ствари товаримо у ратрак, а другим и ми силазимо.
Ратрак може све
Следи опет смештај у хотелу Елбрусија. Ах, то купатило! Ту видим по спуштеној кожи подочњака, да је била почела фаза дехидрације, али тога већ ујутро нема. Уз креме се и лице брзо враћа, иако је изглед многих такав да то треба само осетити. Лице је тврдо и болно, гараво, усне тешко одржава и лабело. До Москве то уз музику нестаје. Тамо ваља видети не само Црвени трг, већ главни трг унутрашњости Кремља и његове куле. Много тога.
Црвени трг
Једна кула унутрашњости Кремља
А онда следи лет до Београда. Остаје сећање на једну добро организовану и изведену медјународну експедицију, а овде су дати утисци без задршке, онако како могу бити од користи оном ко крене у ове крајеве и сличне експедиције. Ако је нешто било деликатно, управо је то истакнуто, до краја потенцирано.
На Московском аеродрому Шереметјево, слика за сећање
А онда се на сајту Планинарског друштва Победа појавише прве слике са Кавказа, медју њима ова моја, на којој у први мах себе на челу не познах.
Са сајта Победе
Да ли сам ја то стварно био на Кавказу и врху Елбрус? Можда је то био само сан. Још какав сан.
прогноза Планинарска
друштва