Jadovnik, Sopotnica U PRIPREMI PLANINSKI PREDELI ELBRUS PROKLETIJE MAGANIK MAGLIĆ SINJAJEVINA TALI HAJLA MOKRA GORA VELIKI KRŠ ZABELEŽENO 4 Koma za 1 dan Visitorska jesen Jadovnik zimi Rumijsko proleće Leto u Kučima Sjeverni vrh Vihren u zimskim uslovima Rtanj deseti put Maja jezerce zimi Karpati SAPUTNICI GOVORE Elbrus e osvoen
Biljana Serafimovska Maja Kolata
Borisav Čeliković Penjanje uz stenu
Vlada Radivojević Radojeva prodol
Borisav Čeliković RAZNO Galerija Planinarske napomene Kontakt POČETNA strana
E L B R U S , vrh Kavkaza (5642m)
(strana 2/4)
Nakon prospavane noći, sledi penjanje do baznog logora na Prijutu na visini oko 4200m. Teške rančeve nije uputno nositi uzbrdo, za to su tu ratraci, ne treba se dvoumiti. To u poredjenju sa ostalim najmanje košta, a može biti značajno. Krećemo dakle gore sa malim rančevima.
Izgleda malo do vrha
Šatori pod vrhom
Kakva optička varka! Vrh izgleda lako dostižan, ali sama računica da je ovde oko 4200m, možda manje, a gore 5642m, govori o razlici od skoro 1500m. Na ovoj visini to je dvostruko više, nego na visinama do 2000 m. Idete li gore, stalo se otvara međuprostor i vrh kao da se udaljava. Onaj levi vrh je glavni, tu se ulazi u prevoj među vrhove, dolinu iz koje sledi završni uspon. Sam vrh se ne vidi, on je nesto desno i iza navedenog dela vrha, ali odmah tu. Prevoj među vrhovima je na oko 5200m. Ko nema strpljena i odmah hoće gore, može da se vrti neobavljenog posla.
Druga strana doline
Preko puta su vrhovi sa suprotne strane doline, gde se levo vidi dvogrbi vrh Užba, čije je prečenje kažu posebno zahtevno.
Prva dva dana ovde počinje da pada sneg i duva vetar, ulazimo u maglu. Šator je valjalo vezati za veće kamenje, njegove krajeve takođe pritisnuti kamenjem, što je odmah pritisnuo sneg, time šatorski prostor učinio toplim. Ali u toku noći, vetar napravi nanos izmedju šatora i brežuljka, pa sam u dva sata morao izlaziti, da sa rukavicama uklonim namet, da mi šator ne bi bio srušen pod teretom. Vetar šatoru inače ništa nije mogao, zbog vezivanja kanapa za zatezanje za krupno kamenje. Takvi vremenski uslovi odložiše dan uspona na vrh na rezervni dan. To mi se čini da je bilo presudno, jer ni ja nisam bio sasvim adaptiran za uspone prethodnog dana, a u danu uspona sam bio, može se reći u punoj snazi. Siguran sam da bi prethodnog dana daleko manje ljudi popelo vrh. Da vidimo šta je tu bilo odlučno. O čemu sam vodio računa.
Dva puta smo išli na uspon ka visini i vraćali se u kamp. Osetio sam kod povratka sa prvih penjanja da promena visine utiče na mene, da nemam dovoljno snage, lako se zamaram. Na momente je tu i lagana vrtoglavica. Bio je to znak da adaptacija još traje, da treba biti pažljiv. Osnovno je da tada ne treba forsirati. Ako osetim da imam pritisak iza vrata (desilo mi se kod povratka sa visine), to shvatam kao promenu pritiska i da trebam popiti vode. Kad se i noću probudim sa tim bolom u vratu, pijem vode i bol polako nestaje. Pijenje vode inače ne sme da se zaboravi, kažu da treba meriti i na dan popiti četiri litra. Meni se par puta dogodilo da to jedan deo dana zaboravim. Uveče obavezno popijem andol, jer ne samo da pojačava cirkulaciju i time u hladnoći vrši funkciju zagrevanja, proširujući krvne sudove, već očito pomaže adaptaciji. Poneo sam “Orosal“, za dehidraciju, odnosno hidraciju, što je bilo značajno za neke moje drugare, koji su brzo dehidrilali, govoreći da izvor ne valja. Ali čim se oseti povratak snage, ne treba jurnuti, kako su neki učinili, već se čuvati narednog sličnog stanja i spremati se za odlučni dan uspona. Jačati snagu. Orosal sam i ja par puta “probao”, za svaki slučaj.
Trening penjanja i vraćanja u kamp
Ovo je bio značajan element adaptacije, jer se penješ i vraćaš na visinu sa koje će biti odlučni uspon. Organizam se privikava na visočije uslove. Ako sam logički prihvatao sve treninge adaptacije, nisam penjanje dan pred uspon. Po meni se tada ne ide na veće opterećenje organizma. Ja trčim, čak i polumaraton, i znam kako se priprema za odlučna naprezanja. Dan pred uspon grupa je krenula na trening uspon, i to najveće do tada penjanje, a ja sam odlučio da idem svoju varijantu. Laganu. Posle prethodne magle i vetra svanuo je vedar dan, pa sam mogao u samostalne akcije. Krenuo sam na gubljenje visine, nekih 200 metara, idući sve vreme lagano, najlakše, dole se nadisao onog vazduha, pa onda u povratku prošao kamp i još išao na penjanje, ali samo oko 100 metara visine. Čim sam osetio da na usponu zbog jakog sunca gubim tečnost, krenuo sam nazad. Ostalo je bio odmor, kuvanje hrane, posebno posle podne čorbe. Ovo je dan za jelo i hidraciju, opuštanje. Bilo mi je drago što ni Biljana tada nije krenula na uspon, već odmarala, a pred noć smo imali zajedničku čorbu, bitnu hranu za sutradan. Tada sam shvatio da će kao najmlađa (17 godina) sutra uspeti. Obećao da ćemo zajedno izaći na vrh. Ne treba sumnjati.
Biljana je najmlađa u ekipi, zaštitni znak
Neki su izbegavali vodu sa nazovi izvora, ali to i nije izvor, već rupa koju tamo domorodci iskopaju u ledu i ceka se da se led okolno otopi. Ako se pretera sa kopanjem, stigne se do dna i tla, time trunja, dlaka, kako je komentarisan „izvor“.
Oni koji nisu imali strpljena i nisu čekali odloženu akciju, već prethodnog dana individualno krenuli na vrh, u danu kako je prvobitno bilo planirano, - nisu stvari dobro procenili i do vrha nisu stigli, neko je morao i dole zbog visinske bolesti. Krenuti na toliki put, to čekati, pa biti nestrpljiv i netaktičan!?
Boro Knežević - Pjesma o Talima
Ananije Simonović - Planino
- Belogradčik - jesen u planini
- Đavolja varoš
- Besna kobila
Jelena Kanački Dodajte prilog Linkovi Vremenska prognoza Planinarska društva Zanimljivosti Sveska na vrhu Tali Tajne starozavetne moračke planine Tali