Tali U PRIPREMI PLANINSKI PREDELI ELBRUS PROKLETIJE MAGANIK MAGLIĆ SINJAJEVINA TALI HAJLA MOKRA GORA VELIKI KRŠ ZABELEŽENO 4 Koma za 1 dan Visitorska jesen Jadovnik zimi Rumijsko proleće Leto u Kučima Sjeverni vrh Vihren u zimskim uslovima Rtanj deseti put Maja jezerce zimi Karpati SAPUTNICI GOVORE Elbrus e osvoen
Biljana Serafimovska Maja Kolata
Borisav Čeliković Penjanje uz stenu
Vlada Radivojević Radojeva prodol
Borisav Čeliković RAZNO Galerija Planinarske napomene Kontakt POČETNA strana
E L B R U S , vrh Kavkaza (5642m)
Ovako je počelo.
Ispraćaj ispred Hrama Svetog Save
Međunarodnu ekspediciju činili su planinari ne samo Srbije, već i Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije, ukupno 48 planinara, koji su u periodu od 28. juna do 9. jula 2008. godine izveli pohod na Elbrus, vrh Kavkaza, visok 5642m, od kojih će se 33 planinara popeti na vrh. Ekspediciju je organizovalo Planinarsko društvo „Pobeda” iz Beograda, sa vođom Vladom Matkovićem na čelu.
Prvi razlog što sam se na ekspediciju odmah prijavio, čim sam video program, jeste avionski prevoz do Moskve i nazad, jer putovati četiri dana i noći u jednom pravcu, pa još u minibusu, nije za komentarisanje. Drugi razlog je što sam zaključio da je aklimatizacija u programu logično postavljena, a i sve je svedeno na najmanji broj dana, ukupno 12 dana. Na kraju će se ispostaviti da na aklimatizaciji ne treba preterano štedeti, da to čemu sam se prvobitno radovao može biti i nedostatak, i da je program „kratak“ za bar dan aklimatizacije, a to je rešeno odlaganjem uspona za rezervni dan, ali zbog vremenskih uslova. Logistika Laze Popare je takodje bila značajna.
Od Moskve do Kavkaza ima oko 1800km, a to smo proveli u autobusu sa ležajevima, tako da uz muziku put nije bilo preterano naporno izdržati. U sećanju ostaju ruska prostranstva, dobrim delom zasađene površine za koje se morate zapitati ko ih obradjuje, ako u vidokrugu nema kuća, drvoredi breza i drugog drveća, talasaste površi uz koje se put penje i spušta, Rostov na Donu, toj širokoj reci, što vraća sećanje na klasike ruske književnosti.
Hotel Elbrusia
Ovde je bila smeštena većina ekipe, ostali u objektima preko puta. Ovo je Kabardino-Balkarska republika, a mesto se zove Terskol. Planinsko mestašce na visini oko 2100m, pravo mesto za početnu adaptaciju posle puta, što su omogućavali dan i dve ovde prospavane noći. Tu ćemo se na kraju i vratiti i odavde krenuti nazad ka Moskvi. Dole niz ulicu je prodavnica planinarske opreme, dalje oko 20km Alpinistička baza ULLU-TAU, preko puta venac na kome je atraktivan vrh Užba. Sa suprotne, leve strane je masiv na kome je vrh Elbrus. Za leđima je centar mestašca Azau, odakle polazi žičara koja penje do 3800m. Zavidna visina na koju izađete, ali tu je pitanje adaptacije na tu visinu, zbog znatne visinske razlike i naglog izlaska.
Ulaz na žičaru
Stanica na 3000m
Na visini od 3000m izlazite iz gondole, ali odmah ulazite u drugu koja nastavlja gore, do visine od 3500m.
Gondola žičare
Kada izadjete na 3500m, na stanici Mir, odatle nastavlja žica sa jednosedima, gde posebno ide težak ranac, a posebno planinar. Tako se penjete na 3800m.
Izlaz sa rančevima na 3500m
Dalje takoreći skijaški
Ako ste pomislili, pa nije preostalo mnogo do vrha i ovo je lako, varate se. Kada žica izbaci vas i rančeve, a odavde rade i ratraci, prvo pitanje je adaptacija na naglo dobijenu visinu. Postavljaju se šatori na visini od 3800m, a prvi trenig adaptacije je spuštanje do visine od 3500m gde ste nedavno bili, pa vraćanje nazad do šatora i prespavljivanje na toj visini. Ko je to bezbolno pregurao, ima šanse za dalje adaptacije. Ovo je Garabaši, usputna stanica gde ima čvrstih objekata. Preko puta su vrhovi na suprotnoj strani doline iz koje smo izašli.
Šatori na Grabašiju na 3800m
